| А-1-1097/21 | Паркинсонова болест | др Мирсад Дуран, Тања Вокун | Електронски тест | Лекари, Медицинске сестре, Здравствени техничари | 5 |
ТЕСТ
Parkinsonova bolest
КРАТКИ ПОДАЦИ О САДРЖАЈУ ТЕСТА
(максимално 500 речи )
Паркинсонова болест
Паркинсонова болест је прогресивно обољење које подразумева постепени губитак нервних ћелија у одређеним деловима мозга, доводећи до проблема са контролом покрета и другим симптомима који се не односе на кретање.
Паркинсонова болест је дуготрајан и прогресиван поремећај мозга који најчешће погађа особе преко 60 година. Особе са Паркинсоновом болешћу имају тешкоће да контролишу покрете тела, а симптоми се погоршавају како болест напредује. Такође, Паркинсонова болест нарушава пацијентову способност да функционише у свакодневним ситуацијама.
Паркинсонизам је клинички синдром који се карактерише тремором, акинезијом/брадикинезијом и ригидитетом. Овај синдром може постојати у различитим болестима због чега је потребно разграничити концепт паркинсонизма као синдрома и Паркинсонове болести, која представља једну од болести у оквиру које се јавља паркинсонизам.
Симптоми Паркинсонове болести јесу последица губитка нервних ћелија у мозгу, које утичу на контролу покрета и друге сфере, као што су расположење, спавање и мишљење. Тачан узрок губитка нервних ћелија није познат, али се верује да укључује комбинацију генетских, срединских фактора и фактора старења.
Паркинсонова болест је једно од најчешћих неуролошких поремећаја. Ипак, то није терминална болест. Људи могу живети од 15 до 25 година од момента постављања дијагнозе, што је чини дуготрајном (хроничном) болешћу.
Паркинсонова болест је добила име према лондонском лекару James-у Parkinson-у, који је 1817. године у својој монографији “An Essay on Shaking Palsy” идентификовао основне карактеристике болести. Болест је присутна у свим народима. Мушкарци нешто чешће оболевају.
Истраживања показују да од Паркинсонове болести болује око 100-200 људи на 100000 становника. Паркинсонова болест је чешћа код старијих особа. Процењено је да од Паркинсонове болести болује приближно свака стота особа старија од 60 година. Могу оболети и млађе особе, мада је рани почетак болести редак и тек 4% пацијента развије клиничке знакове болести пре 50 године.
Улога наслеђа у Паркинсоновој болести ни данас није до краја јасна. Док нека истраживања показују да наслеђе нема улогу у развоју болести, друга показују да први рођаци оболелог имају 3-4 пута већи ризик за обољевање од Паркинсонове болести. Откривено је преко 10 гена за које се сматра да могу имати улогу у настанку Паркинсонове болести, међутим до сада познатим променама у тим генима (мутацијама) може се објаснити мање од 10% свих случајева Паркинсонове болести.Број речи: 358
ЛИТЕРАТУРА НЕОПХОДНА ЗА ПРИПРЕМУ КАНДИДАТА ЗА РЕШАВАЊЕ ТЕСТА
1. Национална стратегија о старењу 2006-2015, „Службени гласник РС“, бр.55/05 и 71/05-исправка.
2. Муњиза, М., Осврт на класичне геријатријске симптоме и могућност неге, 2016.
3. Сатарић.Н, Рашевић,М.: Ванинституционална заштита старијих људи у Србији-јаз између потреба и могућности, Удружење грађана „Снага пријатељства“ – Amity, Београд, 2017.
4. Политика старења, Министарство рада и социјалне политике, Београд, 2011.
5. Burke, A., Nursing Assistante Education, New York, WW Norton, 2016.
ТЕСТ ПИТАЊА
Паркинсонова болест је? (заокружити тачан одговор) | |||||||||||
| A) | Болест ушију | B) | Болест поремећаја покрета | C) | Болест панкреаса | D) | Болест стопала код деце | ||||
| Паркинсонова болест као прогресивно обољење подразумева (заокружити тачан одговор): | |||||||||||
| A) | Постепени губитак нервних ћелија у мозгу | B) | Постепени губитак косе | C) | Постепени губитак апетита | D) | Посетепени губитак слуха | ||||
| Паркинсонова болест је једно од најчешћих (заокружити тачан одговор): | |||||||||||
| A) | Физичких поремећаја | B) | Физиолошких поремећаја | C) | Психичких поремећаја | D) | Неуролошких поремећаја | ||||
| Клиничку слику Паркинсонове болести чине (заокружити тачан одговор): | |||||||||||
| A) | Моторни и немоторни знаци | B) | Искључиво моторни знаци | C) | Немоторни знаци | D) | Поремећај сна | ||||
| У одмаклој фази болести оболели поред моторних симптома болести могу имати и симптоме као што су: | |||||||||||
| A) | Поремећај столице, мокрења, памћења, расположења, памћења… | B) | Поремећај органа за варење | C) | Поремећај крвне слике | D) | Друго _______________________ | ||||
| Моторни знаци Паркинсонове болести су (заокружити тачан одговор): | |||||||||||
| A) | Брадикинезија, ригидитет и тремор | B) | Тремор | C) | Нервоза | D) | Лумбоишиалгија | ||||
| Брадикинезија је: | |||||||||||
| A) | Подрхтавање браде | B) | Укоченост браде | C) | Спорост покрета | D) | Ништа од наведеног | ||||
| Ригидитет је термин којим се означава: | |||||||||||
| A) | Појачано лучење течности из организма | B) | Појачано знојење | C) | Укоченост мишића | D) | Бол у костима | ||||
| Ригидитет се појачава: | |||||||||||
| A) | Приликом спавања | B) | Приликом седења | C) | Приликом кретања | D) | Не појачава се | ||||
| Тремор је: | |||||||||||
| A) | Невољна, ритмичка осцилација неког дела тела. | B) | Трема пред наступ у јавности | ||||||||
| Типични „Паркинсони тремор“ подразумева тремор који се јавља најчешће на рукама, и то прво: | |||||||||||
| A) | На кажипрсту | B) | На палцу | C) | На малом прсту | D) | Ниједно од наведеног | ||||
| Да ли тремор може захватити и друге делове тела? | |||||||||||
| A) | ДА | B) | НЕ | C) | Ретко | D) | Никад | ||||
| Да ли је сваки тремор симптом Паркинсонове болести? | |||||||||||
| A) | ДА | B) | НЕ | ||||||||
| Паркинсонова болест дијагностикује се помоћу: | |||||||||||
| A) | Паркинсоновог теста | B) | Скенера | C) | Неуролошког прегледа | D) | Анализом лаб. резултата | ||||
| Паркинсонова болест: | |||||||||||
| A) | Лечи се таблетарном терапијом | B) | Неизлечива је болест | C) | Лечи се ампулираном терапијом | D) | Отклања се хируршким путем | ||||
| Лекови који се примењују у лечењу Паркинсонове болести служе за: | |||||||||||
| A) | Смањивање симптома болести, али не заустављају напредовање болести | B) | Смањивање симптома болести, али не и заустављају напредовање болести | ||||||||
| У лечењу Паркинсонове болести потребно је: | |||||||||||
| A) | Прступити индивидуално сваком болеснику у зависности од старости и степена тежине болести | B) | Пружити стандардну терапију у лечењу | ||||||||
| Паркинсонова болест се може лечити поред лекова још и: | |||||||||||
| A) | Алтернативном медицином | B) | Чајевима | C) | Психотерапијом и вежбама за мозак | ||||||
| Паркинсонова болест настаје услед одумирања нервних ћелија у мозгу. Узрок за то је: | |||||||||||
| A) | Тежак физички рад | B) | Физичка неактивност | C) | Још увек непознат | D) | Искључиво генетски | ||||
| Са одумирањем нервних ћелија у мозгу количина допамина се: | |||||||||||
| A) | Смањује | B) | Повећава | C) | Остаје иста | ||||||
| Допамин је кључан у: | |||||||||||
| A) | Регулацији варења | B) | Регулацији сна | C) | Регулацији физиолошких потреба | D) | Регулацији покрета | ||||
| Напретком Паркинсонове болести смањује се фармаколошки учинак медикаментозне терапије. | |||||||||||
| A) | ДА | B) | НЕ | C) | НЕЗНАТНО | ||||||
| Да ли у узнапредовалој фази Паркинсонове болести лечење може бити хируршко? | |||||||||||
| A) | ДА | B) | НЕ | ||||||||
| Да ли се у лечењу Паркинсонове болести може примењивати кинезитерапије? | |||||||||||
| A) | ДА | B) | НЕ | ||||||||
| Рехабилитационе вежбе у лечењу Паркинсонове болести укључују (заокружити тачну тврдњу): | |||||||||||
| A) | Вежбе истезања, снаге и фине моторике | B) | Везбе брзог хода и трчања | C) | Само вежбе моторике | D) | Никакве вежбе не долазе у обзир | ||||
| Циљеви физичких вежби код пацијената са Паркинсоновом болешћу су: | |||||||||||
| A) | Одржавање минималних физиких активности и покрета | B) | Одржавање спортске форме | C) | Стицање „Топ“ форме | D) | Подмлађивање пацијената | ||||
| Да ли је кинезитерапија ефикасна у лечењу брадикинезије, ригора и тремора | |||||||||||
| A) | ДА | B) | Утиче у великој мери | C) | Утиче у незнатној мети | D) | НЕ | ||||
| Шта је циљ кинезитерапије у лечењу Паркинсонове болести? | |||||||||||
| A) | У потпуности излечити оболелу особу | B) | Довести до самосталног функционисања оболеле особе | C) | Смањити медикаментозну терапију | D) | Ниједно од понуђеног | ||||
| На шта се ставља акценат у процесу физикалне рехабилитације код оболених од Паркисонове болести ? | |||||||||||
| A) | На ход, положај тела, покрете и побољшава извођење активности свакодневног живота | B) | Стицање опште кондиције и брзину извођења моторике и покрета | ||||||||
| Да ли се вежбе морају спроводити за цело тело код Паркинсонове болести? | |||||||||||
| A) | ДА | B) | НЕ | C) | Зависи од стадијума болести | D) | Само код најлакших болесника | ||||
| Процењено је да од Паркинсонове болести болује приближно свака стота особа старија од: | |||||||||||
| A) | 30 година | B) | 50 година | C) | 60 година | D) | 85 година | ||||
| Оболеле од Паркинсонове болести су чешће: | |||||||||||
| A) | Особе женског пола | B) | Особе мушког пола | C) | Оба пола подједнако оболевају | D) | Пол не утиче на настанак болести | ||||
| Основни лек за лечење Паркинсонове болести је: | |||||||||||
| A) | Андол | B) | Мидол | C) | Парацетамол | D) | Леводоп | ||||
| Када се употребљава селегилин ? | |||||||||||
| A) | Када треба појачати дејство леводопа | B) | Када треба ослабити дејство леводопа | C) | Када леводоп не делује | D) | Не примењујуе се у лечњеу Паркинс. болести | ||||
| Селеглин користе облели од Паркинсонове болести код: | |||||||||||
| A) | Почетне фазе болести | B) | Тежих облика болести | C) | Дијабетичара | D) | Млађих лица | ||||
| Селеглин и Леводоп делују на: | |||||||||||
| A) | Моторне знакове болести | B) | Немоторне знакове болести | C) | Обе врсте знакова код Паркинсонове болести | ||||||
| Немоторни симптоми болести на стандардну антипаркинсону терапију реагују: | |||||||||||
| A) | Добро | B) | Обично слабије | C) | Веома лоше | D) | Не реагују уопште | ||||
| Дубока мождана стимулација је: | |||||||||||
| A) | Физикални третман оболеле особе од Паркинсонове болести | B) | Оперативни третман оболеле особе од Паркинсонове болести | C) | Врста кинезитерапије | D) | Масажа кичмене мождине | ||||
| Колико људи у свету болује од Паркинсонове болести? | |||||||||||
| A) | Пола милиона | B) | Милион | C) | Два милиона | D) | Преко пет милиона | ||||
| Којом брзином напредује Паркинсонова болест код оболелих лица? | |||||||||||
| A) | Екстремно брзо | B) | Брзо | C) | Споро | D) | Веома споро | ||||
| Да ли породица може да помогне оболелом од Паркинсонове болести? | |||||||||||
| A) | ДА | B) | НЕ | C) | ПОНЕКАД | D) | НИКАД | ||||
| На који начин чланови породице помажу оболелом од Паркинсонове болести? | |||||||||||
| A) | Разговором, подршком и пружањем помоћи како би се оболели ослободио депресије, осећаја љутње и осећаја нелагоде због зависности од других људи | B) | Не постоји начин. Једино стручно медицинско особље може помоћи оболелом. | ||||||||
| Да ли је Паркинсонова болест терминална болест? | |||||||||||
| A) | Да, јесте | B) | Не, није | ||||||||
| Да ли оболели од Паркинсонове болести имају смањен волимен говора? | |||||||||||
| A) | Да, може бити | B) | Не, не може бити | C) | Глас зависи од стадијума болести | D) | Глас зависи од примењене терапије | ||||
| Шта је феномен „залеђивања“ ? | |||||||||||
| A) | Постављање хладних облога на пацијента | B) | Смештање пацијента у хладну комори | C) | Посебна форма брадикинезије | D) | Понуђени одговори нису тачни | ||||
| Постурална нестабилност је: ? | |||||||||||
| A) | Карактеристичан ход старих лица | B) | Четврти кључни знак Паркинсонове болести | C) | Несигуран ход на неравном терену | D) | Кретање старих лица са штапом | ||||
| Постурална нестабилност: | |||||||||||
| A) | Представља потешкоћу да се одржи усправан положаја тела оболелог од Паркинсонове болести и може довести до падова | B) | Представља положај у коме оболели од Паркинсонове болести спава | ||||||||
| Да ли се може спречити Паркинсонова болест код здравих особа? | |||||||||||
| A) | Да, може | B) | Не, не може | ||||||||
| Колико дуго могу живети оболели од Паркинсонове болести од момента постављања дијагнозе? | |||||||||||
| A) | 3 године | B) | До 10 година | C) | Од 15 – 25 година | D) | Не знам | ||||
| Да ли је Паркинсонова болест наследна? | |||||||||||
| A) | Улога наслеђивања болести од предака није јасна, али повећан ризик постоји | B) | Није наследна, не постоји ризик | C) | Наследна је и постоји ризик | ||||||