Uplata

Test za farmaceute

Farmaceutska komora Srbije

ТЕСТ

КРАТКИ ПОДАЦИ О САДРЖАЈУ ТЕСТА

(максимално 500 речи )

Превенција и третман синдрома изгарања

Синдром изгарања је „одговор“ организма на хроничан стрес на радном месту, означава процес који настаје у професионалном односу и раду са пацијентима и колегама.

То је низ телесних и менталних симптома исцрпљености, као одложени одговор на хроничне емоционалне и интерперсоналне стресне догађаје на радном месту. Односи се на специфичан тип напетости који одражава веровање да су ресурси које особа поседује недовољни или непостојећи, што доводи до осећаја беспомоћности, умора, исцрпљености и когнитивног губитка.

Емоционална исцрпљеност се појављује као централни симптом. Kада се емоционалне резерве исцрпе, човек више није способан да се даје другима и тада долази до емоционалне исцрпљености, до немогућности да се психолошки инвестира у оној мери у којој то специфичности посла захтевају. Kонстантност давања, без реципроцитета, временом ће празнити емотивну акумулацију професионалаца, развијајући осећај истрошености  и немогућност давања.

Деперсонализација подразумева развој специфичних ставова и односа према околини. Безосећајан и равнодушан, негативан став, може прерасти у грубо, неосетљиво или чак неприлагођено понашање према осталима или повлачење од њих.

Смањено лично постигнуће се може развити у екстремније осећаје неадекватности и неуспеха, губитак самопоштовања и у депресију.

Kлиничку слику синдрома изгарања карактеришу:

1. Емоционална исцрпљеност, замор и депресија;

2. Смањење радне ефикасности и успеха на због негативног става према раду;

3. Повезаност испољених симптома са радним местом;

4. Већи нагласак на психичким симптомима и на поремећају понашања него на физичким симптомима;

5. Појава и код особа које раније нису имале психичке сметње

Синдром изгарања се јавља у четири фазе :

Прва фаза је идеалистички ентузијазам у којој је присутна силна енергија, велике наде и нереална очекивања. У другој фази- стагнације јављају се тешкоће у комуникацији, особе су емоционално рањиве и неповерљиве. Трећу фазу- фрустрације чини емоционално повлачење и изолација. Четврту фазу- апатију карактерише потпуни губитак вере у себе и своју компетентност, особа постаје потпуно незаинтересована за свој посао.

Превенција синдрома изгарања подразумева да се овај проблем препозна и уважи. Многи симптоми синдрома изгарања се погрешно препознају као израз патологије (депресивност, иритабилност, узимање седатива), као израз неажурности (кашњење на посао, одсуствовање, пад радне ефикасности), и најчешће се на њих реагује појачаним притиском у погледу радне дисциплине. Циљ стратегија превладавања синдрома изгарања је спречавање његовог појављивања и јачање личне отпорности.

Лечење синдрома изгарања је тешко. Особа мора да мења своје навике, понашања, понекад радну средину, а некада и посао. Интервенције могу ићи у два правца: на лечење када се синдром већ испољио или на његову превенцију. Оно што је заједничко за обе стратегије јесте циљ да се помогне особама које испољавају симптоме синдрома изгарања да се консолидују и да пронађу нове вештине које би ојачале отпорност особе. Стратегије превенције се деле на личне и организационе. Едукације и тренинг се наводе као једне од најкориснијих метода у ублажавању и превладавању синдрома изгарања. Лечење синдрома изгарања на првом месту мора да узме у обзир узроке синдрома изгарања. Особи за коју се сматра да има симптоме синдрома изгарања треба пажљиво и тактички приступити. Психотерапија и саветовање се препоручују у другој и трећој фази. Прогноза највише зависи од индивидуалних карактеристика појединца.

ЛИТЕРАТУРА НЕОПХОДНА ЗА ПРИПРЕМУ КАНДИДАТА ЗА РЕШАВАЊЕ ТЕСТА

1.  Попов, С., Попов, Т. (2016). Kарактеристике синдрома изгарања у хуманистичким професијама и стратегије превенције. У С. Николић и Д. Илић: Актуелна дефектолошка пракса, Тематски зборник радова међународног значаја, Нови Сад: Друштво дефектолога Војводине

2.  Попов, Б., Попов, С. (2016). Полне разлике у доживљају стреса на раду. Примењена психологија, 4, 179-195.

3. Попов, Б., Попов, С. (2016). Adverse working conditions, job insecurity and occupational stress: The role of (ir)rational beliefs. Journal of Rational-Emotive & Cognitive-Behavior Therapy. 3, 27-38

4. Адлер, Е. (2017): Социјалне вештине, Психополис институт, Нови Сад

5. Мандић, Т. (2016): Комункологија- психологија комуникације, Београд, Клио;

ПРИСТУП  ЛИТЕРАТУРИ

Питања:

1.         Шта је синдром изгарања?:

  1. Реакција организма на хроничан стрес на радном месту, процес који настаје у професионалном односу и раду са пацијентима и колегама.
  2. Слабљење нервног  и респираторног система
  3. Депресивност уз гашење функција мождане коре

2.         Здравствена психологија је грана психологије која се бави здрављем и болешћу у најширем смислу

a)         Здравствена психологија је грана психологије која се бави само здрављем

b)         Здравствена психологија је грана психологије која се бави само болешћу

c)         Здравствена психологија је грана психологије која се бави здрављем и болешћу у најширем смислу

d)         Ништа од наведеног није тачно

3.         Шта је емоционална интелигенција?

a)         Емоционална интелигенција је препознавање само сопствених емоција

b)         Емоционална интелигенција је препознавање само туђих емоција

c)         Емоционална интелигенција је контрола емоција

d)         Емоционална интелигенција је способност препознавања сопствених и туђих осећања и доброг управљања емоцијама у себи и у својим односима

4.         Емоционаално интелигентна особа:

a)         Избегава непријатне ситуације због непријатних осећања

b)         Не избегава непријатне ситуације јер непријатна осећања имају позитивну функцију

c)         Искључиво улази и изазива непријатне ситуације

d)         Све горе наведено је тачно

5.         Заокружите тачну тврдњу:

  1. Синдром изгарања је низ искључиво телесних симптома исцрпљености и нема везе са догађајима на радном месту
  2. Синдром изгарања је низ телесних и менталних симптома исцрпљености, као одложени одговор на хроничне емоционалне и интерперсоналне стресне догађаје на радном месту
  3. Ништа од наведеног није тачно

6.         Најзначајнији циљеви емоционалне интелигенције су:

a)         Развој социјалних вештина и преузимање одговорности над понашањем

b)         Потискивање осећања и контрола емоција

c)         Развој вишег степена емпатије, подизање свести о емоцијама и њихова диференцијација и стицање способности да се преузме одговорност над личним реакцијама и понашањем

d)         Само развој вишег степена емпатије

7.         Други назив за синдром изгарања је:

  1. синдром гашења шибице
  2. брн аут синдром
  3. синдром варнице

8.         Шта је референтни оквир?

a)         Вредносне позиције у систему вредности

b)         Его стања

c)         Понашање

d)         Диференцијација емоција

9.         Заокружи најчешће емоције које се могу јавити код синдрома изгарања:

  1. осећање беспомоћности
  2. осећање среће
  3. осећање свемоћи
  4. осећање мање вредности

10.       Централни симптом синдрома изгарања је:

  1. поспаност
  2. хиперактивност
  3. емоционална исцрпљеност

11.       Када долази до емоционалне исцрпљености?

  1. Када особа не може да једе
  2. Kада се емоционалне резерве исцрпе
  3. Ништа од наведеног није тачно

12.       Емоција је:

a)         Исто што и осећање

b)         Исто што и осећај

c)         Тачно је под а и б

d)         Ни један одговор није тачан

13.       Непријатна осећања:

a)         Имају своју функцију

b)         Немају своју функцију и треба их избегавати

c)         Имају своју функцију али их треба избегавати

d)         Сви одговори су тачни

14.       Једна од подела емоција или осећања у зависности од тога да ли особу активирају или је чине пасивном је:

a)         функционалне и нефункционалне

b)         пријатне и непријатне

ц)        позитивне и негативне

15.       Код синдрома изгарања је већи нагласак на психичким симптомима и на поремећају понашања него на физичким симптомима:

  1. Тачно
  2. Нетачно

16.       Синдром изгарања се може јавити и код особа које раније нису имале психичке сметње:

a)         Тачно

b)         Нетачно

17.       Заокружи шта спада у део клиничке слике синдрома изгарања?

  1. Еуфорија, хиперактивност, фобија
  2. Емоционална исцрпљеност, замор и депресија
  3. Повећан либидо, маније, паника

18.       Принцип „слушање је битније од речи“ је ефикасан став у подршци тугујућој особи:

а)         Тачно

б)         Нетачно

19.       Заокружи шта спада у део клиничке слике синдрома изгарања?

  1. Смањење радне ефикасности и успеха због негативног става према раду
  2. Повећана мотивација, ефикаснос
  3. Повећан либидо, маније, паника

20.       Заокружи шта спада у део клиничке слике синдрома изгарања?

  1. Повезаност испољених симптома са радним местом
  2. Симптоми се не јављају када је особа на радном месту
  3. Симптоми се јављају само на годишњем одмору

21. У хармоничним међуљудским односима не постоје конфликти:

1)         Тачно

2)         Нетачно

22. „Безконфликтни односи“ међу људима су:

1)         Идеални односи којима требамо тежити

2)         Односи у којима се увек једна особа одриче својих жеља

3)         Ништа од наведеног није тачно

4)         Оба одговора су тачна

23. Манипулативно осећање је стечено током живота:

1)         Тачно

2)         Нетачно

24. Изнуђивачке емоције су усвојене у детињству:

1)         Тачно

2)         Нетачно

25. Изнуђивачке емоције:

1)         Треба поткрепљивати

2)         Нетреба поткрепљивати

26. Колико фаза синдрома изгарања постоји?

  1. 3
  2. 4
  3. 6

27. Прва фаза синдрома изгарања подразумева:

  1. Дереализација личности
  2. Идеалистички ентузијазам у којој је присутна силна енергија, велике наде и нереална очекивања
  3. Демистификација улоге на радном месту

28. Другу фазу синдрома изгарања подразумева:

  1. Стагнација, јављају се тешкоће у комуникацији, особе су емоционално рањиве и неповерљиве
  2. Повећано поверење према колегама
  3. Емоционална јачина

29. Емоционално изнуђивање је несвестан процес:

  1. Тачно
  2. Нетачно

30. Трећу фазу синдрома изгарања подразумева:

  1. Еуфорија и субманично понашање
  2. Не постоји трећа фаза
  3. Фрустрација- емоционално повлачење и изолација

31. Четврту фазу синдрома изгарања подразумева:

  1. Не постоји четврта фаза
  2. Апатију коју карактерише потпуни губитак вере у себе и своју компетентност- потпуна незаинтересованост за свој посао
  3. Свакодневне свађе о физичка насртања на колеге

32. Шта је основа превенције синдрома изгарања?

  1. Превенција није могућа
  2. Да се проблем препозна и уважи
  3. Да се да отказ одређеним колегама

33. Шта је циљ стратегије синдрома изгарања:

  1. Спречавање његовог појављивања и јачање личне отпорности.
  2. Смањити плате и остале казнене одредбе
  3. Појачати контролу рада

34. Многи симптоми синдрома изгарања се погрешно препознају као израз патологије:

  1. Тачно
  2. Нетачно

35. Заокружи тачну тврдњу:

  1. Лечење синдрома изгарања је изузетно тешко
  2. Лечење је немогуће
  3. Лечење није потребно

36. Једна од најкориснијих метода у ублажавању и превладавању синдрома изгарања је:

  1. Пливање
  2. Конзумација специјалитета и алкохола
  3. Едукације и тренинг

37. Лечење синдрома изгарања на првом месту мора да узме у обзир узроке синдрома изгарања:

  1. Тачно
  2. Нетачно

38. Особи за коју се сматра да има симптоме синдрома изгарања треба:

  1. Треба је критиковати и осуђивати
  2. Пажљиво и тактички приступити
  3. Дати јој отказ

39. Психотерапија и саветовање се препоручују у другој и трећој фази

a)         Тачно

b)         Нетачно

40. Фаза стагнације се може назвати и „приземљење“:

a)         Тачно

b)         Нетачно

41. Суштина стратегије третмана синдрома изгарања јесте да се помогне особама да се консолидују и да пронађу нове вештине које би ојачале отпорност особе.

  1. Тачно
  2. Нетачно

42. У првој гази синдрома изгарања:

  1. Особа нерационално троши своју енергију
  2. Рационално троши своју енергију
  3. Ништа од наведеног није тачно

43. Код лечење синдрома изгарања, интервенције могу ићи:

  1. У два правца: на лечење када се синдром већ испољио и на његову превенцију
  2. Не спроводит се никакво лечеље
  3. У три правца: на лечење када се синдром већ испољио, на његову превенцију и законско-казнене мере

44. Прогноза синдрома изгарања највише зависи од индивидуалних карактеристика појединца:

  1. Тачно
  2. Нетачно
  3. Прогноза је изузетно лоша и углавном се завршава се суицидом

45. Заокружи личне стратегије за превенцију синдрома изгарања:

  1. Туча
  2. Технике релаксације
  3. Конзумирање алкохола
  4. Рационално мишљење
  5. Брза вожња
  6. Едукација

46. Заокружи начин самопомоћи:

  1. Структурисање времена
  2. Обрада земље
  3. Технике релаксације
  4. Сечење дрва

47. Апатија је:

  1. Одсуство емоција
  2. Поремећај говора
  3. Поремећај сна

48. Заокружите организационе стратегије за превенцију синдрома изгарања:

  1. Путовања
  2. Одлазак у ноће клубове
  3. Стратегија руковођења
  4. Ограничени број клијената
  5. Ограничени број радних сати
  6. Конзумирање жестоких пића

49. Емпатија се односи на способност разумевања туђих осећања без емоционалног ангажовања.

а)         Тачно

б)         Нетачно

50. Стратегије превенције синдрома изгарања се деле на:

  1. Личне
  2. Организационе